Škola veb dizajna
Škola veb dizajna je nastala može se reći spontano za vreme kurseva i radionica koje sam održavao u poslednje 3 – 4 godine koliko se bavim edukacijom. Napravili smo platformu uživo i razgovarali o svemu dok smo radili i došli do krajnje tačke koja sumira sve najbolje prakse u edukaciji i prekvalifikaciji u IT sektor. Prosto smo sve ono što je potrebno onima koji uče veb dizajn, jer je veb dizajn tačka spajanja sa veb programiranjem i negde smo odmerili pravu meru.
Sama škola nije ništa drugo nego živo učenje veština sa kojima možete da se zaposlite kao veb dizajner, front end developer ili WordPress developer. I kao sfera neformalnog obrazovanja izbegavamo uljuljkanost i ograničenost sistema formalnog obrazovanja. Učimo i radimo sa velikom voljom i ljubavlju, nismo naterani, nemamo pritisak. Sa polaznicima obuka i kurseva pijem kafu, šetam po novosadskom keju, družimo se i živimo uporedo sa pomalo dosadnim konvencionalnim životom.
U slobodno vreme, pomažemo ljude iz zajednice i pravimo prezentacione sajtove ili veb šopove, jer znamo da je svaki početak težak i da je potrebno da se „pogura“ na startu. U isto vreme onima koji uče dajemo realne projekte i znanje koje je u stvari ono što dolazi posle edukacije kad dođe zapolenje. Ono što lično ja kao pisac ovih redova ne razumem da neko posle 5 ili 6 godina fakulteta ide na neplaćenu praksu, tj. donekle i razumem jer od mnoštva predmeta student mora da nauči sve u meri ocene, bez da to dovoljno primeni u praksi i da se možda dodatno nadogradi. Ali ono što je važno ne bavimo se drugima, bavimo se sobom, svojim idejama i njih razvijamo. Primenjujemo najbolje prakse iz pre svega offline, ali i offline učenja.
Sam projekat Škole veb dizajna je čekao u jednom kutku moga uma, jer bilo je ideja koje je sagorela vrelina neiskustva, pa negde nisam hteo da to bude jedna od ideja koja se nije desila. Sazrevanje je neophodno, prvo posejemo seme, pa obrađujemo njivu i plod je tek na kraju, ovu dragocenu ideju nisam hteo da propustim. Vrednost ove ideje je pre svega u pristupu tj prisnosti sa ljudima, kako saradnicima, tako i onima koji su učili i koji će učiti sa nama. Pre neki dan na kafi sa jednim fenomenalnim saradnikom i sada već mogu reći i prijateljem čuo sam iz njegovih usta ono što čemu težim, ali nisam definisao. Rekao mi je: „Ti želiš tribe (pleme jel tako na engleskom)“. E da, baš to hoću i to se dešava, želim iskrenu pravu bliskost sa ljudima, poverenje i da to ostane između nas posle obuka i kurseva.